pismo prijatelju koji ispija kafu u kaficu i gleda revoluciju sa bezbjedne udaljenosti

Na stećku nikada niste vidjeli bosanca da kleči, niti da voli. Bosanac je ponositi i stamen, nevoli vlastodršce, niti vlast. Podrazumijeva se da ovi na vlasti su manje bosanci od onih koji  to nisu. da oni koji odlučuju o drugima i žele profitirati za sebe su manje bosanci od onih koji žele pošten i fer odnos. Da oni koji vide samo sebe i baš ih briga za druge neće niti čitati ovaj tekst jer ih je baš briga šta misli neko o njima. Važno je da broje peneze. Depresija i to ova kolektivna je upitna za one koji se posipaju pepelom. Bosanac stenje, otima se, ali ne posustaje. Zato svi oni koji bi da prouče fatihu bosni nad rakom nek se upitaju koliko su bosanci. Mnogi će reći šta hoćeš pričaš o istoriji, pričaš o prošlim vremenima. Ja ne šutim i ja govorim o sadašnjim vremenima. zar nije očito, promijenilo se vrijeme ali nije narav, genetski kod da reaguješ iako se tebe ne tiče ili nije na tebe. Ne volim one koji kao ovnovi za kurbana samo dobroćudno bleje i čekaju da ih se zakolje. Nedam svoje  runo nedam i tačka. Ko hoće sa mnom hoće ok, ko neće to je njegov problem i nek se poslije ne žali što je sjedio negdje u klozetu na tuti kada se vani nešto dešavalo. Naravno, da se drvenim mačom ne ratuje, ali se sasvim sigurno započinje revolucija.

Ovo što radimo zadnjih više od godinu dana zaista se zove nepristajanje na trenutnu situaciju. Mi je opšti pojam koji nema iza sebe organizaciju nego mi, kao gradjani kao ljudi koji se na ulici prepoznajemo da nam se ovo ne dopada. Kao oni koji znaju da nam se neće dopasti što kod načelika općine tj. grada nemožeš ući što se nećeš interfonom najaviti kod njegove sekretarice. Što prije nego uopšte pomisliš sa njim razgovarati moraš proći jako, jako puno kontrola i provjera. Zašto ograde, ako je čovjek demokratski izabran. Berlinski demokratski zid. Šta li.
Ja želim normalnu zemlju u kojoj je normalno da normalan gradjanin žive normalno. A ne zemlju u kojoj štrajkom moraš riješavati pitanje jmbg. Niti želim pokleknuti niti želim prositi ali ću sasvim sigurno ići naprijed nisam sam. Samo da se zna to nije zlocinacka organizacija niti je to udruživanje zbog zločinačkog napada. Jednostavno smo uvezani kao ljudi isto mislimo i vrlo slično radimo. Ipak, vrijeme će reći koliko su u pravu oni a koliko ja. samo da znaš vrijeme se ne mjeri zlatom u dzepu, nego provedenim lijepim trenucima u društvu sa ljudima.  Ja sam ostao mozda sam mogao otici, nisam razmisljao. ti si otisao, mozda si zelio ostati. Želio si tako. Dakle niti ja ne pričam o zlatu ja samo pričam o prostoru u kome će naša djeca živjeti. Ja želim da im ostavim ovaj prostor onakvim kakav treba da bude. Normalan. To djeca, nove generacije, zaslužuju.