NEZAVISNI

Govoriti o akcizama, a ne govoriti o krivcu za bezrazložno povećanje akciza je iluzorno. Gradjani BiH su za odluku da litra goriva bude i 3 KM jer bi time za kratko vrijeme napravila se putna komunikacija i uspostavili uslovi za ubrzani razvoj ove zemlje. Ali postoji jedan bitan uslov. Gradjani vama političarima ne vjeruju. Jer do sada ste mnogo toga uradili da biste prevarili gradjane i glasače u ovoj zemlji. Nemojte nam pričati priču šta je to akciza. Gradjani su i pismeni i pametni. Političarska pamet im nije potrebna da vide i znaju da ih želite sa novim akcizama. Prevara i pokrivanje dugova i neefikasne drzavne administacije. Političari ne traže moduse ekonomske discipline nego potežu za jedinom metodom u kojoj svoj konformizam ne diraju, a neuspjeh prebacuju na gradjane.  Akcize su morale imati svoje mjesto u budzetu za narednu godinu, a ne da se donose na parlamentu kao odluka parlamenta kao da ne postoji  pravni kontinuitet i kako se nisu mogli predvidjeti troškovi

OPŠTI OKVIRNI SPORAZUM ZA MIR U BOSNI I HERCEGOVINI Republika Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska i Savezna Republika Jugoslavija (strane) Prepoznajući potrebu za sveobuhvatnim rješenjem da se okonča tragični sukob u regionu, želeći da doprinesu ovoj svrsi i promovišu trajni mir i stabilnost, potvrđujući svoje opredjeljenje za dogovorene osnovne principe objavljene 08. septembra 1995., dalje dogovorene osnovne principe objavljene 26. septembra 1995. i sporazume o prekidu vatre od 14. septembra i 5. oktobra 1995. Primajući k znanju sporazum od 29. avgusta 1995. koji ovlašćuje delegaciju Savezne Republike Jugoslavije da u ime Republike Srpske potpiše dijelove mirovnog plana koji se tiče Republike Srpske, uz obavezu da implementira sporazum koji je donesen striktno i posljedično, Slažu se kao što slijedi: Član 1. Strane će sprovoditi svoje odnose u skladu sa principima izloženim u Povelji Ujedinjenih nacija, kao i u Helsinškom završnom aktu i drugim dokumentima Organizacije za 

Ne mogu se oteti jednom strašnom dojmu koji me muči otkada sam uplovio u svijet spoznavanja, sticanja znanja i usavršavanja nauke, a to je da je svijet sazdan na temelju nepravde i prožet svakodnevnim patosom i klati se od ugnjetavanih do tlačitelja. Kao da nema sredine ili je ta nepostojana sredina ispunjena neznanjem, a što više znam sve sam više sklon razmišljanju da je u neznanju istinska sreća. Sretni su oni koji vjeruju da nisu ni ugnjetavani, podjedanko kao i oni koji sebe ne smatraju tlačiteljima. Vjerujem da je velika većina ljudi upravo tako naivno i sretna. U naivnosti i neznanju je sreća, u znanju su skrivene sve brige čovjeka. Sretan čovjek ničemu se ne nada, a znanstvenik se uvjek nečemu nada i ponaša kao progonjena duša na vječnom putu tražeći istinu, pravdu, zadovoljstvo, a tek što pronađe jednu istinu otvaraju mu se tri nove neistine, kada zadovolji jednu pravdu izmaljaju se iz pepela nove nepravde, i tek što osjeti tračak zadovoljstva, ubrzo ga obuzima mo